Ivana V. Jovanović: Kultura i obrazovanje su nasušna potreba našeg društva

Ivana V. Jovanović: Kultura i obrazovanje su nasušna potreba našeg društva

Ivana V. Jovanović (43), glumica iz Jagodine, završila je gimnaziju “Svetozar Marković”, u kojoj je tokom školovanja imitirala svoje profesore, a nakon toga upisala Akademiju umetnosti u Novom Sadu. Od 1998. godine postala je član glumačkog ansambla Narodnog pozorišta Sombor, koji još uvek ne planira da promeni. Trenutno živi i radi u Somboru.

Strast prema glumi i pozorištu dogodila ti se u trećoj godini srednje škole, kada si na velikim odmorima počela da imitiralaš profesore, prvo za svoje drugare, a kasnije i za same profesore…

– To je bila zabava i odušak kako za učenike, tako kasnije i za profesore, a onda mi se ubrzo probudila želja da posle završene gimnazije pokušam da upišem glumu.

Podršku ti je prvenstveno pružio profesor Sretko Divljan, koji ti je pomogao u odabiru monologa za prijemni ispit, a nakog toga porodica i najbliži prijatelji.

– Profesor je tada jedan od onih svestranih ljudi koji uliva nadu, veru (meni tada) da će gluma biti moje profesionalno zanimanje… Danas, sećajući se tog perioda imam utisak da mi je cela gimnazija davala vetar u leđa i bila moja podrška. Sa takvim okruženjem koje vam daje krila, neminovno je bilo da postanem student glume.

1 (7)

Nijedna akademija nije bila u opticaju osim Akademije umetnosti u Novom Sadu, odabrala si grad po svojoj meri i studirala u vreme teških devedesetih.

– U glavi sam se već opredelila da će grad u kome ću se dalje obrazovati biti lep i i pitomi Novi Sad, u kom sam upisala glumu na Akademiji umetnosti u klasi profesora Bore Draškovića. Vreme studija pamtim kao teško (devedesete) ali kao izuzetno kvalitetno, što u smislu ljudi sa klase, od kojih su neki od njih danas moji bliski prijatelji, što u smislu sticanja znanja na temu svega što je danas moj poziv.

Pozorište je za tebe jedan čisti adrenalin, strast i sreća, čista čarolija koju deliš sa publikom u tom jednom, jedinstvenom i neponovljivom trenutku. U pozorištu si dobijala da igraš jake ženske likove, kompleksne likove koji zahtevaju od glumca veštinu, emociju, istinu, obožavanje… koji od tih likova izdvajaš?

Volim te jake žene svetske i naše literature koje sam imala cast da tumačim…. sestru Anđeliku u Glembajevima, Miroslava Krleže, Noru, Henrika Ibzena, Generalicu, Miloša Crnjanskog, Gospođu Olgu, Milutina Bojića.

2 (2)

U pozorištu igraš i sva tri pozorišna žanra (komediju, tragediju i dramu). Dok igraš komediju često se dogodi da se i vi glumci smejete zajedno sa publikom, dok je za dramu sasvim drugačije…

U komediji, ta razmena energije u tom trenutku je potpuno neodoljiva, smejemo se i mi i glumci i publika, dok kad igram u dramskom komadu i kad osetim da su uhvaćeni i da ni ne dišu zbog neke emocije koju osete na sceni – i to je neodoljivo.

Za film smatraš da je druga vrsta čarolije u odnosu na pozorište, uradiš posao i sedneš da se odgledaš… Igraš u našim filmova, ali i u stranim…

– Bile su ovde kod nas neke fimske koprodukcije, a ja sam igrala u dve. Jedna je saradnja sa koreanskim rediteljem Sang Man Kim-om u filmu Lirico Spinto, a druga sa Džim Vidonom, engleskim rediteljem koji je radio Mač osvete (puno krvi i blata u filmu)…. u pitanju su bile sporedne uloge, ali je iskustvo bilo lepo.

Osvajaš veliki broj nagrada kako za glumačko ostvarenje, kako za najbolju žensku ulogu, od kojih izdvajaš Sterijinu nagradu za ulogu Gospođe Olge, u režiji Gorčina Stojanovića. Za nagrade smatraš da su veoma važne i da neki glumci lažuckaju da im one nisu bitne…

– Nagrade su važne, jer znate da neko prati i vrednuje vaš rad, da je to što radite dobro, mada, opet ima i onih nepravednih situacija kad i glumac i kolege misle da nečiju ulogu treba nagraditi, a to se, iz nekog razloga ne desi… To ne sme da demorali[e glumca, već mora da radi na sebi, jer zapravo glumac uvek iznova počinje i uvek se iznova dokazuje.

3 (2)

Nedavno je objavljeno da se će se raspisati tender i da će Jagodina dobiti pozorište…

Drago mi je da je tako. Jagodina zaslužuje pozorište, jer sa pozorištem grad drugacije živi, diše, kuca…i mladi i stari imali bi gde da odu po svoju dozu duševne hrane. Pozorište oplemenjuje, čini ljude boljim, daje odgovore na neka pitanja, motiviše vas da mislite, kultura i obrazovanje su nasušna potreba ovog društva. Međutim, velika je drama što današnja vlast ne shvata da bez kulture i obrazovanja krupnim koracima idemo unazad.

Smatraš da je danas teško svima, ali da ipak ima nade, kako za pozorišta u Srbiji, tako i za mlade kolege.

Da, teško je svima danas. Mladima je teško što pozorišta ne mogu da zaposle mladog glumca, a nama (meni) što je to tako… Ipak, verujem u bolje vreme.

Jelena Pranić

admin

admin

TV Non Stop


Related Articles

Jagodinska body art umetnica Ana Radulović sve traženija u spotovima i projektima

Bodi art umetnicu Anu Radulović (21) odmalena zanima transformacija ljudskog tela uz pomoć šminke. Pre oko tri godine počela je

Ako ste Jagodinac, on je sigurno bar jednom protrčao pored vas: Đorđe Hadži Vučković

Đorđe Hadži Vučković (30), mladi svestrani sportista, srednju školu završio je u Jagodini, studirao je u Nišu i tamo diplomirao

Majstor za animaciju i ilustraciju: mladi jagodinski likovni umetnik Mikelle

Miodrag Jovanović Mikelle (24) je mladi likovni umetnik iz Jagodine, kome je u osnovnoj školi “Goran Ostojić” likovno predavao otac,

No comments

Write a comment
No Comments Yet! You can be first to comment this post!

Write a Comment

Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*