Priča o Mariji Aranđelović i arhitekturi: Igra na početku, ozbiljnost na kraju

Priča o Mariji Aranđelović i arhitekturi: Igra na početku, ozbiljnost na kraju

Ako ste se ikada pitali kako izgleda raditi posao arhitekte, graditi, rekonstruisati i menjati svet oko sebe i posmatrati gradjevine kao živa bića kojima je možda potrebna “šminka”, osveženje, doterivanje, ali uvek i negovanje sopstvene autentičnosti – na pravom ste mestu. Donosimo vam priču o Jagodinki Mariji Arandjelović (29), koja je master arhitekture završila na Univerzitetu u Beogradu i koja trenutno obavlja svoj posao iz snova u gradjevinskoj firmi/projektnom birou “Vidgradnja” u Jagodini.

5555

Još dok je bila mala, Marija je pokazala sklonost ka crtanju. Kako kaže, crtala je i gde treba i gde ne treba, ali
je, na sreću, njena majka imala razumevanja za talenat u začetku i nije sputavala čak ni “eksperimente po zidovima”. Kad nije crtala, slagala je lego kockice, a kasnije je pošla i u Školicu crtanja kod Peđe Trajkovića. Nakon završene gimnazije u Jagodini, Marija uspeva da se upiše na Arhitektonski fakultet.

– Tokom cele četvrte godine srednje škole nedeljom sam se budila u 6 sati i odlazila za Beograd na pripreme i vraćala se kasno po podne, za šta je trebala baš baš jaka volja i sigurnost u želju da je to baš to. Sećam se, tada je to bio polet i neki superdivan osećaj dok crtaš i spremaš se da uđeš u taj novi svet, a sada je to ljubav. Sada smo se povezale i privlačenje je sve veće – priča Marija o svom odnosu sa profesijom kojom se bavi.

collage

Tokom studiranja, učestvovala je u raznim radionicama i na konkursima, radila je stambeni objekat u Petrovcu, “Pet vrtića” u Beogradu, hotel u Igalu… Danas, u okviru svog posla u “Vidgradnji”, projektuje stambene jednoporodične i višeporodične objekte u Jagodini, Despotovcu, Kragujevcu, Kovinu, a trenutno priprema planove za uredjivanje nekih enterijera u Beogradu. Putuje često, jer, kako kaže – “arhitekta je u neku ruku nomad, tamo je gde je i njegov posao”.

– Bitno je da voliš ono što radiš jer je onda ceo proces lepši. Ti si srećan dok stvaraš, a klijent je srećan jer si ga razumeo. Mnogo puta klijenti dođu i ne znaju ni šta hoće, a ni šta neće. I fora je da ga dobro slušaš, ali i brzo odradiš analizu ličnosti i potreba i setiš se koji bi bio najbolji odgovor na temu. Što uspešnije odradiš ovaj prvi deo, manje ćeš imati posla u drugom delu – realizaciji želje. Lakše je i lepše ako voliš svoj posao, onda ti i ono najteže bude samo sladak izazov – priča Marija za portal NON STOP.

4

Opisala nam je i kako izgleda proces rada jednog arhitekte.

– Proces rada počinje razgovorom, gde ti moraš da budeš i psiholog, ali i vidovita Zorka nekad. Onda ja formiram projektni zadatak koji sadrži želje i mogućnosti klijenta i parametre dozvoljene iz realnog sveta. Zatim kreće mašta. Pustim muziku i ruku i krećemo se. E u tom procesu stvaranja koristiš istovremeno maštu, inspiraciju, sećanja, informacije, znanje, sve je izmiksano i onda izlazi neki finalni prozvod. Ja uglavnom pravim skice rukom, pa prenosim u kompjuter, gde to oblikujem i radim 3D prikaz, kao i tehnički crtež za izvođenje. Sve počinje kao igra, što mislim da tako i treba da bude, do trenutka kada je to već tehnička dokumentacija za dozvolu, gde se moraju ispoštovati i uskladiti razni zakoni i pravilnici za tu vrstu objekata. Znači, igra na početku, ozbiljnost na kraju – ispričala nam je ona.

7

Marija kaže da joj je svaki projekat zanimljiv i budi u njoj neki novi elan i porast adrenalina jer “šta god to bilo, šestospratnica ili privatna kuća, poseban je osećaj kad te linije izrastu u zidove i popune neki prazan prostor”.

– Nekako se saživiš sa svakim objektom, tvoj postane, ti si mu dao oblik, znaš mu svaki ćošak. Lepo je! Svako stvaranje nečeg je lepo. Imala sam rekonstrukciju jedne kuće, to mi je bio hit arhitektonski, gde isprva nisam mogla da se snađem odakle sam ušla i koji je spoljni zid, pravi lavirint. Svašta postoji. Uglavnom, naš narod sam radi sve, a kad dođe do problema, onda zove nekog stručnog da mu reši. Tako da mi nikad nije dosadno. Uvek nešto neočekivano iskoči.

5

Iako sa svojih 29 godina ima već pet godina radnog iskustva, Marija Aranđelović smatra da mladim ljudima danas nije lako da se “probiju do vrha”.

– Nažalost, živimo u takvoj zemlji i vremenu da ti diploma i dobre ocene ništa ne znače. Ta diploma ti je samo karta, a na tebi je gde ćes je i kako iskoristiti. Sve je borba, istrajnost i malo sreće. Jeste teško kada si mlad, tek izašao s fakulteta, pun energije i elana da srušiš Kineski zid, a na razgovorima za posao ti prvo traže radno iskustvo. Pa gde, prijatelju, da ga nabavim!? Mada, imam i primere gde se osobi nudi posao u struci, ne savršen, ali u struci, i ona ga odbije. Ja mislim da je to greška, ništa nije idealno na početku. Ipak, svakoj prilici treba dati šansu, ne znaš u šta se može pretvoriti, a i to je jedno iskustvo više. Može se otvoriti neki novi put kad se najmanje nadaš, najbitnije je da se nešto radi i da se ne čeka – savetuje mlada Jagodinka.

collage

Kada su gradovi u pitanju, prema njenom mišljenju, važno je da se sačuva neko staro gradsko jezgro koje i daje duh i osećaj ozbiljnosti tom gradu, dakle, da se ne naruši i ugrozi novom gradnjom.

– Primer za to je Stokholm, prelepo uređen grad, gde je tačno i jasno određeno šta je novo, šta je staro. Gde može da se divlja arhitektonskim egzibicijama, a gde je dozvoljena samo rekonstrukcija. I to je super. Podjednako se cene oba razdoblja u razvoju grada. I pažljivo je planirano svako novo naselje koje ima sve kvalitete potrebne za zdrav život. Npr. uz kompleks stambenih kolektivnih zgrada gradi se i vrtić, mini tržni centar, park, trim staze, garaža, dok je u samom centru grada očuvano staro gradsko jezgo Gamla Stan sa uskim ulicicama, crkvama, starim palatama, muzejima, gde je izričito zabranjena gradnja bez obzira na to da li si milijarder ili papa. To bi bilo divno da se usvoji i kod nas – smatra Marija.

Pitali smo je i kakav bi izgled našeg grada bio kada bi ona “umešala prste”.

– Ovo je vise bajkovito pitanje nego realno, ali hajde da zamislim da imam vremensku mašinu i čarobni štapić.
Ja bih vratila Markov Konak i kuću Đure Jakšića u prvobitno stanje i uradila pravu rekonstrukciju, pretvorila ih u muzeje, umesto restorana brze hrane, što su danas. Uradila bih rekonstrukciju fasada na starim lepim jagodinskim kućama i tako pokušala da sačuvam bar malo starog duha. Sredila bih rečno korito i napravila plan trim i biciklističih staza svuda po gradu. Napravila bih plan blokovskog širenja grada sa obaveznim pratećim sadržajima, po prinsipu Stokholma, tako bih sprečila iznicanje pojedinačnih pečurkica – objekata u sred bloka gde su objekti niske spratnosti. Napravila bih malo logičniju vezu starogi novog, tako da jedno drugo ne ugrožava.

collage3

Tokom studiranja, imala je mnoge uzore, i kako kaže, svi su bili kao omađijani tim uspešnim imenima iz sveta arhitekture: Calatrava, Foster, Koolhaas, MVRDV, Zaha Hadid, Nouvel, Tadao Ando… Marija i dalje prati trendove u arhitekturi, ali kaže da je najvažnije to što je naučila od svih njih da je bitno imati stav i stil, pratiti neki svoj unutrašnji ritam i glas i da “to budeš ti, a ne nečija kopija”.

Stopama kojima je krenula trenutno planira i da nastavi radeći stvari u kojima uživa, bilo to u Jagodini ili negde drugde. Kako je rekla, nekad je zamišljala da živi negde u Francuskoj, pored mora, i da radi bilo šta tamo, da slika, gaji biljke, pije vino i jede sir. Ipak, danas ona zna da šta god radila, gde god bila, biće ista i voleće iste stvari u svim tačkama koordinatnog sistema. A to je valjda dovoljan preduslov za sreću.

M. B. J.
Foto: Instagram / Marija Arandjelovic @marija_arch

admin

admin

TV Non Stop


Related Articles

Recept za uspeh đaka generacije jagodinske gimanzije – Tamara Đurić

Tamara Đurić, devojka koja definitivno zna šta želi u životu, ove godine je proglašena za đaka generacije u jagodinskog Gimnaziji.

Zbog njega se zastava Jagodine vijorila na Monblanu i na Visokom Atlasu: Mirko Nićiforović

Mirko Nićiforović (38) iz Jagodine već dvanaest godina se aktivno bavi planinarenjem. Osvojio je najviše vrhove Albanije, Austrije, Bugarske, Grčke,

Filmsko ostvarenje mladih Jagodinaca: “Život ispred svega”

Premijera filma “Život ispred svega” je u četvrtak, 28. januara, u 20 sati, u jagodinskom Kulturnom centru. U pitanju je

No comments

Write a comment
No Comments Yet! You can be first to comment this post!

Write a Comment

Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*