Tradiciju čuvaju i Titovi unuci

Tradiciju čuvaju i Titovi unuci

Baveći se grnčarijom godinama unazad, porodica Simić iz Jagodine uspešno održava tradiciju svojih predaka

Da stari zanati ne izumiru u potpunosti i da još uvek postoje oni koji cene i koriste proizvode različitih zanatskih delatnosti, dokazuje porodica Simić iz Jagodine. Oni se grnčarstvom bave godinama unazad, a zanat se prenosio s kolena na koleno, tako da se izradom korisnih i interesantnih predmeta danas bave i praunuci Svetolika Krstića, koji je započeo grnčarsku tradiciju u svojoj familiji.

Taj zanat se i dan-danas uspešno održao zahvaljujući vrednim rukama porodice Simić koju čine supružnici Dejan i Ivana, sa svojom decom Tamarom i Milošem.

12784357_10205426647656932_758528963_n

S KOLENA NA KOLENO

Ivana Simić je ljubav prema grnčariji nasledila od svog dede koji je u ovom poslu bio od 1948. godine. Glinu je prvi put uzela u ruke sa 10 godina:

– Posao je u našoj porodici više od 70 godina. 1948. godine, moj deda Svetolik Krstić došao je iz sela Krupac kod Pirota u Jagodinu sa svojom porodicom i tu je započeo grnčarski zanat. Grnčarijom se bavio do 1974. godine. Šest godina kasnije, moj otac Titoslav Krstić nastavio je tradiciju svog oca i radio je do svoje smrti, 2006. godine. Moja porodica i ja, zajedno sa mojom majkom, nastavili smo tu tradiciju – kaže na početku razgovora Ivana.

Izrada grnčarskih proizvoda nije nimalo laka, tvrde iz porodice Simić. Za nju treba fizičke snage, strpljenja, ali i ljubavi, kako bi proizvod ispao kako treba.

Nije lako: Ivana za točkom

Nije lako: Ivana za točkom

– Proces nije nimalo lak. Glina se nabavlja iz „Keramike Mladenovac“. Smešta se u bazen za glinu. Odatle se glina uzima i melje se kroz mašinu za grubo mlevenje gline. Odatle se glina prebacuje u mašinu za fino mlevenje gline. Zatim se prave grudve shodno veličini predmeta i njom se kasnije izrađuju predmeti na grnčarskom točku. Nekada se on okretao nogom, a danas je uz pomoć motora to mnogo lakše – kaže Ivana.

Nekada se izradi i do 100 komada dnevno, u zavisnosti od njihove veličine. Izrađuju sve: od ukrasne do upotrebne grnčarije, gleđosane i negleđosane.

– Izrada jednog proizvoda traje oko 20 minuta, zavisi od veličine predmeta koji se izrađuje. Da bi jedan predmet bio gotov i pušten u prodaju, potrebno je i do 20 dana. Izrađujemo različite predmete: ukrasne figurice, svećnjake, saksije, ali i različite posude, amfore… Izrađujemo po želji mušterija i uvek se trudimo da im izađemo u susret –kaže naslednica Tamara, koja studira tekstilno inženjerstvo.

DEKINA RADIONICA

Grnčarija je Tamarina velika ljubav i ona je najviše zadužena oko dekoracije proizvoda:

– Neke proizvode oslikavamo dekupažom, neke ručno, a nekim proizvodima upotrebljavamo šablone, koji su samolepljivi. Najviše se prodaje upotrebna grnčarija: lonci, testije, bardaci… Ljudi znaju da je iz njih zdravo jesti – rekla je Tamara.

12804250_10205426647376925_1540632860_n

Svoj talenat i dela koja su proizveli, porodica je prikazala mnogo puta na različitim smotrama poput sajmova i vašara. Sa mnogo njih nose lepa iskustva, ali i pohvalnice:

– U subotu smo bili na etno sajmu u Paraćinu i tamo smo izlagali svoje proizvode. Bili smo i na Resavskom saboru u Plažanu, Etno festivalu u Beloj Crkvi, na 13. saboru „Vrela Homolj“ u opštini Žagubica i na brojnim dešavanjima.

Radnja sa njihovim proizvodima se nalazi u ulici Kneza Lazara 105 i nosi naziv „Dekina radionica“. Ime su odabrali upravo unuci pokojnog Titoslava, kao omaž dedi koji im je ostavio zanat i koga su mnogo voleli.

– U martu prošle godine smo počeli da radimo. U poslu smo najviše moja ćerka i ja, zajedno sa suprugom i sinom, na čelu sa mojom majkom Draganom. Srce i tradicija me vuku kao ovom poslu. Ta ljubav je urođena. Najviše mi se dopada to što možete da pustite mašti na volju i da iskažete kreativnost. Logo naše radnje su ruke moga oca koje su nas, radeći na grnčarskom točku, othranile. Mnogo smo mu zahvalni – kaže Ivana sa setom, na kraju našeg razgovora.

Dušan Miletić

admin

admin

TV Non Stop


Related Articles

Kralj jagodinskih zabava: Dragan Jeremić, jagodinski Džej

„Dovoljno mi je što me prepoznaju na ulici u Jagodini. Volim ljude i kad ih uveseljavam, puno mi je srce“,

U poseti radnji legendarnog Ratka sodadžije: Klaker osvežava sve generacije!

Retko koji Jagodinac nije čuo za legendarnog Ratka Miloševića, čuvenog sodadžiju iz Jagodine. Njegova radnja će sledeće godine proslaviti 70.

Kako je nastao jagodinski rep

O počecima jagodinske rep scene saznali smo od Nenada Milisavljevića, jagodinskog repera poznatijeg kao NND, koji se ovom vrstom muzike

No comments

Write a comment
No Comments Yet! You can be first to comment this post!

Write a Comment

Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*